Историјат

АСОЦИЈАЦИЈА ПРОСТОРНИХ ПЛАНЕРА СРБИЈЕ 2000 – 2004.

Период 2000-2004. година је за Асоцијацију просторних планера Србије било време проналажења, позиционирања, формалне инаугурације као струковног удружења, осамостаљења и афирмације. Не одударајући од опште ситуације у Србији тог времена, АППС није оскудевала у динамици активности суочавајући се понекад са вишком догађаја које је наметао актуелни тренутак. Асоцијација је прошла кроз рану фазу званичног регистровања почетком 2001. године, организован је први научно-стручни скуп у Кладову и Турну Северину, 2000. “Културне вредности као основ просторне интеграције подрунавских земаља” (УУС и Географски Факултет Београд са АППС), у мају наредне године “Локална самоуправа у планирањеи уређењу простора и насеља”, на Златибору (са Географским факултетом из Београда) , постављена је WЕВ презентација и др. Након првог су следили и остали скупови и семинари, данас традиционани и са међународним учешћем: прва “Планска и нормативна заштита простора и животне средине”, Палић-Суботица, 2001. (са Географским факултетом из Београда и Заводом за урбанизам Суботица), а затим и 2003. са иистим организаторима и Француско-српским форумом; “Београд и његов регион”, Обреновац 2003. (са Географским факултетом из Београда), па све до другог скупа “Локална самоуправа у планирањеи уређењу простора и насеља”, на Златибору 2004. (исти организатори); објављене су публикације (укупно 5 зборника радова са скупова), 5 бројева часописа “Простор” (у том моменту заједно са студентима Географског факултета из Београда), неколико бројева “Билтена АППС”; организовани округли столови (први од њих под називом “Перспективе просторног планирања у Србији”, 2000.) и дискусије заједно са осталим удружењима, факултетима и стучним кућама из читаве Србије, предавања домаћих и иностраних експерата; представници АППС гостовали су на скуповима у Швајцарској, Немачкој, Француској (који су дочекани заједно са Географским факултетом 2003.), преко колега у ЈАР, Канади, Енглеској и др. остварена је комуникација са тамошњим експертима, оранизовани су наступи према органима власти и медијима и сл. Ажурирано је чланство и извршено (ре)учлањење у АППС, а том приликом једногласно уведена и чланарину као облик помоћи у функционисању Асоцијације. Направљена је коректна сарадња са осталим чиниоцима у просторном и урбанистичком планирању у Србији и ван ње (Инжењерска комора након њеног формирања 2003. године, Републичка агенција за просторно планирање, министарства, институције и др.), дефинисани су односи са осталим удружењима, након Скупштине АППС 30.01.2004. године, АППС је наставила са самосталним радом ван Удружење урбаниста Србије са којим је остала у унији и др.) и отворена могућност за даљи развој ових односа са осталим струковним удрушењима и друштвима (САС, ДАБ, Друштво пејсажних архитеката и др.).

АППС се суочила и са системским променама у струци. Била је директно и индиректно укључена у писање Закона о планирању и изградњи преко својих представника у комисијама и кроз бројне дискусије где је покушала да дође до најбољих решења и предлога.

У периоду 2000-2004. године одржано је 5 Скупштина АППС (4 редовне и једна ванредна), 23 састанка Председништва, више десетина састанака комисија АППС (фомирано је 5 комисија и секција студедата АППС) На крају мандата  председништва АППС је имала преко 150 чланова, неколико година активног рада иза себе, имиџ који је формиран (и који се и даље временом обликовао) и своју позицију у стручном окружењу Србије.

Чланови Председништва били су: Шећеров Велимир, председник; Павловић Драгослав, заменик председника; Милетић Братисав, Радоављевић Зоран, Дерић Бранислав, Крчум Ненад, Милијић Саша, Пејић Милан, Пунишић Милан, Дунчић Драгана, Павловић Снежана. (истовремено и оснивачи АППС)

Чланови Надзорног одбора су били: Бојановић Снежана, Павловић Дубравка, Манић Живорад.
Шећеров Велимир

 

АСОЦИЈАЦИЈА ПРОСТОРНИХ ПЛАНЕРА СРБИЈЕ 2004 – 2008.

Пратећи актуелна дешавања у струци АППС је у овом периоду свој рад прилагођавала датом тренутку, на време обавештавала све заинтересоване и тражила консултације за поједина питања везана за струку.

У складу са планом рада настављена је организација научно-стручних скупова као облика унапређења струке а у циљу размене искустава и превазилажења одређених нејасноћа у пракси планирања. Успешно су организивани скупови:

• Округли сто на тему “Просторно планирање у Србији у новим условима“ (октобар 2004.год) у Београду,
• Научно-стручни скуп “Планска и нормативна заштита простора и животне средине“ (април 2005.год) на Палићу,
• Научно-стручни скуп “Планирање, уређење и заштита бањских и климатских места у Србији“ (април 2006.год) у Бањи Ковиљачи,
• Научно-стручни скуп “Планска и нормативна заштита простора и животне средине“ (април 2007.год) на Палићу.

Након усвајања измена и допуна Закона о планирању и изградњи (маја 2006. год.) уследила је најзначајнија активност – припрема и стварање услова за организацију полагања стручног испита за просторне планере. Фебруара месеца 2007. год. организован је први испитни рок и првих троје колега је полагало и положило стручни испит пред новоформираном комисијом од стране АППС-а.

АППС је активно учествовала у организацији прославе јубилеја “30 година просторног планирања у Србији“ која је уприличена октобра 2007. год. у Београду. На овој прослави АППС је од Географскг факултета добила ПЛАКЕТУ за дугогодишњу сарадњу.

Као врло значајна активност у овом периоду издваја се покретање стручног часописа “Планер“ као периодичног издања АППС. Формиран је уређивачки одбор и предложен концепт и садржај часописа. Штампано је пет бројева “Планера“, и то: Број 1. децембар 2005.године, Број 2. април 2006.године, Број 3. новембар 2006.године, Број 4. април 2007.године, Број 5. октобар 2007.године. Поред часописа, за сваки скуп штампан је тематски зборник радова. За издавачку делатност, заједно са Географским факултетом као суиздавачем, Асоцијација је добила 3. Награду салона урбанизма у Бања Луци (новембар 2004.год) за издања из области просторног планирања.

У погледу сарадње са институцијама истакли би посебно добру и конструктивну сарадњу са Инжењерском комором Србије, Министарством за капиталне инвестиције односно инфраструктуру и Географским факултетом Универзитета у Београду.

У оквиру оставрене сарадње са надлежним Министарством извшено је именовање представника АППС у комисију Министарства капиталних инвестиција за преиспитивање ефеката Закона о планирању и изградњи, као и именовање неколико чланова у комисије Републичке агенције за просторно планирање, а након измена и допуна Закона Асоцијација је била консултована од стране ресорног Министарства у именовању чланова у Комисију за стручну контролу регионалних просторних планова, просторних планова подручја посебне намене и просторних планова општина која је формирана Решењем министра за капиталне инвестиције половином новембра 2006.године.

Потребно је још поменути да су чланови Председништва били активни у актуелним догађањима у струци: Научни скупови, летње школе и “Салони урбанизма“ у организацији Удружења урбаниста Србије, “Комуникације“ ЦЕП, “Урбане вибрације“ у Смедереву, Изложбе и тематска предавања Урбанистичког завода из Београда.

У периоду од 2004. до 2008. године одржане су 4 скупштине Асоцијације просторних планера Србије, 18 састанака Председништва АППС као и бројни састанци Комисија АППС поводом актуелних дешавања у струци. На састанцима Председништва аргументовано се дискутовало о стању у струци и потезима које је АППС предузимала у датом тренутку као и о програмима и плановима рада АППС.

Чланови Председништва били су: Дејан Филиповић – председник, Јасмина Ђорђевић, Драгослав Павловић, Зоран Радосављевић, Велимир Шећеров, Борислав Стојков, Мирослав Марић, Марко Перишић, Ивана Стефановић, Милан Пунишић, Милан Пејић, Мирјана Керебић, Томислав Спасенић, Драгана Дунчић и Дејан С. Ђорђевић.

Чланови Надзорног одбора су били: Дубравка Павловић – председник, Маја Крга и Снежана Павловић.

У циљу свеобухватнијег рада Председништво је, поред тада постојећих комисија – Комисије за унапређење струке, Комисије за законодавство и Комисије за информатику, формирало две нове комисије – Комисију за маркетинг и пропаганду и Комисију за међународну сарадњу. Изабрани су председници комисија, и то: Комисија за законодавство – Ненад Крчум; Комисија за информатику –  мр Дејан С. Ђорђевић; Комисија за унапређење струке – мр Богдан Лукић; Комисија за међународну сарадњу – др Јасмина Ђорђевић; Комисија за маркетинг и пропаганду – Марија Невенић.

У оквиру редовног рада Председништва и Комисија усвојен је Правилник о критеријумима за доделу награда АППС,  нови лого АППС (2006. године), редовно је одржавана и ажурирана web презентација АППС и формирана је база података о чланству АППС.

Крајем овог периода Асоцијација просторних планера Србије имала је 200 чланова, осам година активног рада иза себе и као струковна организација се профилисала на планерском небу Србије.

Проф. др Дејан Филиповић, д.п.п.

 

АСОЦИЈАЦИЈА ПРОСТОРНИХ ПЛАНЕРА СРБИЈЕ 2021 – 2024.

У периоду од јуна 2021. до октобра 2024. године, Асоцијација просторних планера Србије функционисала je на основу задатака дефинисаних у Статуту и плановима рада донетим на седницама Скупштине, уз прилагођавање специфичностима актуелне ситуације у којој се налазе просторно-планерска струка и непрофитни сектор у Србији, као и настављање активности и добре праксе сарадње са различитим актерима из претходног периода.

У сарадњи са Географским факултетом Универзитета у Београду и уз подршку ресорних министарстава и градова/општина домаћина, одржана су 4 научно-стручна скупа, са око 200 учесника сваки, које је пратило издавање зборника радова и зборника радова младих истраживача:

• научно-стручни скуп са међународним учешћем „Планска и нормативна заштита простора и животне средине”, одржан од 28. до 30. октобра 2021. године у Вршцу;
• научно-стручни скуп са међународним учешћем „Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља”,  са изложбом Планерска умрежавања 4, одржан од 16. до 18. јуна 2022. године на Сребрном језеру (Велико Градиште);
• научно-стручни скуп са међународним учешћем „Планска и нормативна заштита простора и животне средине”, одржан од 5. до 7. октобра 2023. године у Новом Пазару;
• научно-стручни скуп са међународним учешћем „Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља”,  са изложбом Планерска умрежавања 5, одржан од 17. до 19. октобра 2024. године у Пироту.

У суорганизацији са Природно-математичким факултетом Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Географским факултетом Универзитета у Београду, организована је изложба „Просторнo и урбанистичко планирање Косова и Метохије” – отварање је одржано 2. јуна 2022. године у холу Факултета техничких наука у Косовској Митровици, а публикован је и Каталог изложбе са 56 приказа разврстаних у четири категорије (Просторни планови, Урбанистички планови, Урбанистички пројекти, конкурси и реализације и Публикације, студије и истраживања).

У сарадњи са Географским факултетом реализован је скуп – обележавање јубилеја 25 година рада Асоцијације и 45 година од оснивања студијског програма Просторно планирање на Географском факултету Универзитета у Београду – одржан 21. октобра 2022. године у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду у Капетан-Мишином здању, уз присуство више од 200 просторних планера, урбаниста, географа и других гостију из земље и иностранства.

Покренута је иницијатива и започете активности у циљу припреме и објављивања публикација, односно других видова издаваштва са називом Библиотека „Непролазна прошлост“: Мапирање историје – култура сећања (секција I: Доајени/великани просторног планирања, секција II: Хроника АППС итд.):

• У коиздаваштву Института за архитектуру и урбанизам Србије и Географског факултета Универзитета у Београду, а у сарадњи са Асоцијацијом, поводом 90 година од рођења проф. др Димитрија Перишића, крајем 2022. године публикована је монографија „Проф. др Димитрије Перишић: сведочанство и путокази за просторно планирање” (прва награда у категорији Публикација на 32. Салону урбанизма у Нишу 2023. године);
• У сарадњи са Географским факултетом Универзитета у Београду организован је и реализован скуп – Округли сто / разговор – Непролазна прошлост: 90 година од рођења проф. др Димитрија Перишића, О просторном планирању – некада и данас, који је одржан 23. децембра 2022. године у просторијама Географског факултета Универзитета у Београду са око 100 учесника.
• У сарадњи са Географским факултетом Универзитета у Београду започете су активности на припреми нове публикације/монографије у оквиру едиције „Непролазна Прошлост“, а која је посвећена проф. др Браниславу Дерићу, као и активности на прикупљању података потребних за припрему публикација о проф. др Александру Вељковићу и проф. др Миловану Радовановићу, у које су укључени и представници Географског института „Јован Цвијић”, САНУ.

Заједно са Удружењем урбаниста Србије, а у коиздаваштву са Институтом за архитектуру и урбанизам Србије и Географским факултетом Универзитета у Београду, средином 2023. године Асоцијација је издала књигу „Како се калио урбанизам – мојих шест иновација у Београду 1971 – 1991”, аутора проф. др Борислава Стојкова (друга награда у категорији Публикација на 32. Салону урбанизма у Нишу 2023. године; Повеља „Најбоља инжењерско-техничка публикација Србије” Савеза инжењера и техничара Србије).

Имајући у виду актуелна дешавања и посебну заинтересованост струке и јавности, Управни одбор Асоцијације је на седници у мају 2024. године донео посебан Закључак у вези са планирањем и уређењем простора Београдског сајма и комплекса Генералштаба у Београду, као и осталим изазовима просторног развоја у Србији, који је објављен на интернет презензацији и друштвеним мрежама Асоцијације и прослеђен релевантним организацијама заинтересованим за ову проблематику.

Учешће у поступцима доношења прописа:

• У току јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи у периоду од 30. јануара до 20. фебруара 2023. године, Асоцијација је надлежним органима доставила одговарајуће примедбе, предлоге и сугестије, а од прихваћених је најзначајнија она која се односила на признавање права на коришћење лиценци које су добијене на основу раније важећих прописа;
• Асоцијација је у периоду од 23. фебруара до 17. марта 2023. године активно учествовала у јавној расправи о Предлогу Националне архитектонске стратегије за период од 2023. до 2035. године са Акционим планом за период од 2023. до 2025. годинe, и доставила надлежним органима одговарајуће примедбе, предлоге и сугестије, а од прихваћених је најзначајнија она која се односила на учешће Асоцијације у спровођењу Акционог плана.

Сарадња са блиским струковним удружењима:

• Представници Асоцијације су у овом периоду сваке године присуствовали и активно учествовали на „Сусретима просторних планера Србије” које је организовала Инжењерска комора Србије – Извршни одбор Матичне секције просторних планера, отварањима Међународног салона урбанизма у организацији Удружења урбаниста Србије, као и Летњим школама урбанизма и одрживог развоја које су организовали Удружење урбаниста Србије и Републички геодетски завод;
• Нa Свeчaнoj aкaдeмиjи пoвoдoм oбeлeжaвaњa 20 гoдинa пoстojaњa и рaдa Инжeњeрскe кoмoрe Србиjе, 14. jунa 2023. гoдинe, Aсoциjaциjа је добила повељу – признaњe и зaхвaлнoст зa знaчajaн дoпринoс унaпрeђeњу нaукe и инжeњeрскe струкe.

Пословно-техничка сарадња:

• На иницијативу Института за грађевинарство „ИГ” д.о.о. Бања Лука из Бања Луке, у марту 2023. године склопљен је Споразум о пословно-техничкој сарадњи између Асоцијације и овог Института;
• На основу заједничке иницијативе, а у складу са досадашњом врло успешном сарадњом, у октобру 2024. године склопљен је нови Споразум о пословно-техничкој сарадњи између Асоцијације и Универзитета у Београду – Географског факултета са роком од 5 година.

У складу са прописима који регулишу финансијско пословање, извршен је поступак е-фискализације, тако да је од 27. априла 2022. године започето са издавањем фискалних рачуна, а у другој половини 2023. године приступљено је и систему еФактура.

Крајем 2023. године (након фукцкионисања претходне верзије од фебруара 2015.), извршен је редизајн, иновирање и усклађивање са савременим технологијама интернет презентације Асоцијације, која је доступна од јануара 2024. године.

У овом периоду одржане су 4 Скупштине Асоцијације које су пратиле термине одржавања наших научно-стручних скупова и укупно 15 седница Управног одбора које су заказиване у складу са Статутом и по указаној потреби.

Председник Асоцијације и Управног одбора је био др Дејан С. Ђорђевић, заменик председника Асоцијације Бранко Протић, док су остали чланови Управног одбора били Мирослав Марић, проф. др Урош Радосављевић, Душан Ристић, Јелена Здравковић и Марио Миличевић.

Чланови Надзорног одбора Асоцијације били су др Милица Максић – председница, Драгослав Павловић и Ненад Крчум.

Председник Комисије за законодавство био је др Зоран Радосављевић, Комисије за међународну сарадњу – проф. др Велимир Шећеров, Комисије за унапређење струке – проф. др Богдан Лукић, Комисије за информатику – Владимир Поповић и Комисије за маркетинг и пропаганду – Немања Јевтић.

Крајем овог периода Асоцијација је имала преко 330 чланова, од којих су у највећем броју просторни планери, али је и значајан број архитеката, архитеката-урбаниста, географа, туризмолога, стручњака из области заштите животне средине, као и припадника других струка, а за које је заједничко то што се баве или су заинтересовани за област просторног и урбанистичког планирања, уређења, коришћења и заштите простора, што је узимајући у обзир активан рад и функционисање више од четврт века, Асоцијацу профилисало као једног од најзначајнијих чинилаца у овој области.

др Дејан С. Ђорђевић