Проф. Бранислав Крстић, истакнути југословенски архитекта, стручњак за просторно уређење, архитектонску баштину и урбанизам, преминуо је у 94. години живота у Београду.
Бранислав Крстић (1922-2016), одрастао у Сарајеву, учествовао у антифашистичкој борби (1941-1945), студије архитектуре завршио у Сарајеву, а последипломске студије у Паризу. Био је потпредседник Комисије за урбанизам и просторно уређење Савезне скупштине (1964-1967), савезни саветник у Влади Југославије надлежан за урбанизам, просторно уређење и баштину (1968-1980), председник Савезног одбора за градитељску и природну баштину (1975-1982). Предавао је на архитектонским факултетима у Београду, Сарајеву, Загребу и Сплиту.
_______________
Као представник Југославије учествовао је у раду неколицине међународних тела (Савет Европе, УН-Хабитат, УНЕСKО и др.). Објавио је више стручних дела: Основе политике урбанизма и просторног уређења, Савезна скупштина, 1969; Просторно уређење Југославије – планерски атлас, са Б. Бојовићем, М. Давидом и А. Вељковићем, ЈУГИНУС, 1973; Основе и метод просторног планирања, Сарајево, 1973; Човјек и простор – приступ просторном уређењу, Сарајево, 1982; Законодавство урбанизма, архитектуре, баштине просторног уређења, са Д. Пајовићем, Београд, 1987; Архитектонска баштина у Југославији, Београд, 1991; Законодавство архитектонске баштине, Београд, 2006; Споменичка баштина, свједочанство и будућност прошлости, Београд, 2010; Атинска повеља и мисао архитеката и урбаниста ФНРЈ 1950-их, Београд, 2014.