На седници Управног одбора Асоцијације просторних планера Србије која је одржана у петак, 31. маја 2024. године, донет је Закључак у вези са планирањем и уређењем простора Београдског сајма и комплекса Генералштаба у Београду, као и осталим изазовима просторног развоја у Србији, који гласи:
Управни одбор Асоцијације просторних планера Србије, која је према Статуту нестраначко, струковно, невладино и непрофитно удружење основано ради остваривања циљева у области просторног и урбанистичког планирања, уређења, заштите и коришћења простора, у потпуности подржава потребу учешћа јавности и посебно струковних организација и удружења, академске заједнице и експерата из ове области у разматрању и вођењу дијалога око свих битних питања која су од значаја за планирање, уређење, заштиту и коришћење простора у Републици Србији, не само међусобно већ и са надлежним институцијама, доносиоцима одлука, инвеститорима итд.
У том смислу, подржавамо не само потребу, већ и обавезу разматрања и вођења посебног дијалога свих заинтересованих страна по питању планирања и уређења простора неких од најзначајнијих и реперних објеката и комплекса, међу које свакако спадају простор Београдског сајма и комплекс Генералштаба у Београду.
Поред тога, предлажемо свим заинтересованима да се у наредном периоду покрену сличне теме, односно разматрање и других врло значајних питања и изазова просторног развоја у Србији, као што су (заштићена) планинска подручја – досадашњи и даљи просторни развој Златибора, Копаоника, Таре, Старе Планине итд, посебна проблематика планирања развоја Голије у светлу планирања и изградње ауто-пута Пожега-Бољаре и мото-путева Краљево – Рашка – Нови Пазар и Нова Варош – Сјеница – Нови Пазар, затим НП „Ђердап” у светлу планирања и изградње мото-пута Пожаревац – Велико Градиште – Голубац – Доњи Милановац – Брза Паланка, разматрање питања изградње нуклеарних електрана, нових рафинерија, проблематика модернизације железничке пруге од Београда ка Нишу и даље ка југу и истоку Србије са посебним питањима којa се односе на потребу и могућности задржавања постојеће трасе или делимично и потпуно утврђивање нове трасе пруге за велике брзине, разматрање потребе за забраном изградње (свих или појединих типова) мини хидроелектрана не само у заштићеним подручјима итд.
На крају, али свакако не и најмање важно, посебно указујемо на потребу да се у што краћем временском периоду донесе нови Просторни план Републике Србије, као кровни плански документ од значаја за просторни развој Србије, а имајући у виду да је плански хоризонт актуелног Плана 2020. година.